Latinski naziv je Ziziphus jujube. Drugačiji nazivi su joj žižula, kineska urma, žižola, cicmak, jujuba, iglica, sirita, kineska datulja… Poreklom je iz Kine, gde se gaji preko 4000 godiina i predstavlja vodeću voćnu vrstu. Dugovečna je voćka i živi do 200 godina. Žižula je listopadno drvo s trnjem po granama i sitnijim listovima. Cveta u maju i junu, a plodovi sazrevaju u oktobru. Plodovi su jajoliki, malo izduženi i mesnati. U početku zeleni, a pred zrenje crvenosmeđi. Potpuno zreli plodovi se smežuraju, slatki su i mirišljavi. Koriste se sveži ili se suše ili se pak prerađuju u marmeladu, slatko, kompot, za sokove i likere. Često ih stavljaju i u lozovu rakiju koja zbog prisustva ovog voća dobija poseban, izuzetno prijatan miris. Što se tiče lekovitog dejstva, danas se pouzdano zna da čajevi pravljeni od lišća, sušenih ili svežih plodova snižavaju krvni pritisak i pomažu pri crevnim tegobama. Otporna je i na bolesti i štetocine. Sadnica je visine 50-80cm.
